Prva sednica prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, 5, 10. i 11.03.1993.
Predlog mera za rešavanje prolećne setve i položaj poljoprivrednika
Kolege narodni poslanici, smisao ovog današnjeg razgovora sasvim sigurno nije da po ko zna koji put raspravljamo o stvarima koje su svima jasne, da definišemo ciljeve koji su sami po sebi razumljivi, što znači, niti da opisujemo postojeće stanje, koje se može opisivati danima ali ono ostaje takvo kakvo jeste. Mislim da postavljamo neke ciljeve koji su svima zajednički, a to je da se to stanje popravi. Smisao je, valjda da se u trenutnoj situaciji koja je specifična po tome što predstoje određeni zadaci, kao što su, recimo poljoprivredni radovi, da se u konkretnoj situaciji definišu sasvim konkretno i instrumenti za sprovođenje mera, među kojima su neke i naznačene u materijalu Vlade, da se ti ciljevi postignu.
U ovom trenutku vidim samo mere, a ne vidim te instrumente, mislim da taj tekst podseća, kao što je ovde i rečeno, ne sve ono što smo do sada više puta videli. Da je on uopšten, da je mogao biti prepisan iz jednog od ranijih sličnih tekstova, a da ono što nedostaje, jeste konkretno, instrumenti.
Predlažem da od Vlade zahtevamo u nekoliko tačaka, kao posledicu i kao rezultat ovog našeg današnjeg razgovora, da u nekoliko tačaka ponudi vrlo brzo, za dan-dva ili tri odgovor Skupštini. Kao prvo, da se razjasne nadležnosti između ove Vlade i Savezne Vlade. Dakle, kada govorimo o instrumentima, onda su to konkretne stvari. Što se tiče nadležnosti, da vidimo u kojoj meri je ova Vlada nadležna po postojećem Ustavu, a u kojoj meri nadležnost leži na Saveznoj vladi i onda da zadužimo ovu Vladu da u onom delu gde nije njena nadležnost već Savezne Vlade, da postavi određene zahteve Saveznoj vladi, da ne kaže da su pokrenute određene inicijative u odnosu na Saveznu vladu, već da kaže: ovaj parlament, preko svoje vlade od Savezne Vlade traži, pa nabroji šta traži. Dakle, kao prva tačka, da se vidi nadležnost ove Vlade, koji je obim poslova koje ona može da izvrši, a gde je nadležnost Savezne vlade, a onda u tom drugom delu da mi od Savezne vlade tražimo da se ponaša u skladu sa zahtevima ove Skupštine, jer devet desetina poljoprivrede jeste u Srbiji. Mi možemo to pravo potpuno da preuzmemo na sebe, a da ne poremetimo odnose u federalnoj državi, poljoprivreda je stvar Srbije i mi kao parlament Srbije imamo pravo da Saveznoj vladi postavljamo zahteve, a ne inicijative. Da se ne desi posle, kao u dosadašnjim slučajevima - mi smo hteli sve najbolje, ali zapravo to uopšte nije bilo u našoj nadležnosti. To je kao tačka jedan.
Tačka dva, kada se ti instrumenti definišu, kada se vidi šta možemo da učinimo, da onda analiziramo koji su dosadašnji problemi bili i zbog čega slični papiri i predlozi kao što je ovaj današnji - Vlade, nisu uspeli.
Bilo je i do sada odobravanja iz primarne emisije. Bilo je do sada zaključaka da se pomogne poljoprivredi, treba videti u kom obliku te mere kao takve nisu bile dovoljne, a u kom obimu nisu bile realizovane, zato što je došlo u procesu njihove realizacije do određenih anomalija. Tu se stidljivo pominju zloupotrebe. Treba videti kolike su te zloupotrebe, a ja mislim da su ogromne. Zloupotrebe koje se ogledaju u nenamenskom korišćenju sredstava iz primarne emisije su najveći razlog zbog čega naša poljoprivreda stoji ovako kako stoji. Tu se ogroman broj ljudi obogatio na tome, zato što je te kredite davao dalje sa višim kamatama, što ti krediti nisu išli u razvoj poljoprivrede, već su se posle dva ili tri kruga našli u trgovini, za kupovinu deviza, za uvoz luksuznih roba široke potrošnje itd. Mi ništa nemamo od toga, što će neko Ministarstvo za finansije ili finansijska policija da nam posle kaže 70% kredita je nenamenski korišćeno. To treba sprečiti unapred.
Kao sledeću tačku predlažem da mi zadužimo Vladu da ona sasvim jasno kaže - postoji određeni obim sredstava iz primarne emisije koji će se obezbediti za poljoprivredu. Ta sredstva se neće davati u vidu kredita, zbog toga što se ti krediti zloupotrebljavaju, što nije moguće sprečiti tu zloupotrebu, jer bi bila potrebna velika kontrola, sposobna, kojom mi ne raspolažemo.
Zato će Vlada da iz te primarne emisije nabaviti devize, na način na koji to rade banke, sasvim legalno, to su žiralna sredstva za koja se kupuju devize. Za te devize će da kupi naftu, mineralna đubriva, pesticide. Odrediti paritet po kome će da daje avans zemljoradnicima, ne da otkupljuje po paritetu od njih pšenicu ili stoku, nego će bez novca davati litar nafte za kilogram žita, ili koliko bude utvrđen paritet, s tim što će zemljoradnici biti obavezni da kada se završi ciklus proizvodnje u robne rezerve, dakle, državi predaju te proizvode.
Time će krug biti zatvoren i time će se maksimalno umanjiti mogućnost da se neko koristi tim kreditima i da neko zapravo, bude sporedni korisnik te primarne emisije kao što se do sada dešavalo. Ako se kaže da tu postoje neke zakonske prepreke, to znači da nije možda moguće da se Vlada pojavi kao takav subjekat, da se oformi krizni štab, ne onaj koji se pominje, nego stvarni krizni štab koji bi imao svoje filijale u svakom regionu Srbije, koji bi onda utvrdio bilans potreba - koliko treba nafte, pesticida, đubriva i utvrdio mogućnost poljoprivrednih proizvođača da u septembru ili oktobru zauzvrat daju pšenicu ili nešto drugo, ako neko kaže da tu postoje prepreke zbog funkcionisanja finansijskog tržišta, mogu da vam kažem da se svaki dan takve stvari dešavaju, da se iz primarne emisije kupuju devize i to preko banaka recimo, Narodne banke Crne Gore, Narodne banke Srbije, koje puštaju na tržište ogromne količine novca, za taj novac kupuju devize, za te devize kupuju određene proizvode između ostalog, i naftu i da to ne može da bude nikakav izgovor.
Dakle, završavam, po mom mišljenju Skupština treba da traži od Vlade da u tačkama jasno kaže koje su njene ustavne mogućnosti, koje su njene nadležnosti, da u drugom delu koji nije u njenoj nadležnosti, te nadležnosti privremeno preuzme na sebe. Dakle, ako su one u nadležnosti Savezne vlade i pod dva, umesto davanja novčanih kredita poljoprivrednim proizvođačima, a ti krediti najčešće ne dođu do njih, da umesto toga ona bude kupac svih tih proizvoda, proizvoda potrebnih za poljoprivrednu proizvodnju i da na kraju ona bude kupac tih poljoprivrednih proizvoda i da se te transakcije obavljaju bez novca. Novac je danas u Srbiji najveći izvor svih privrednih problema. Sve poslove koje možemo da obavimo bez novca, treba da obavimo, a posao u poljoprivredi sasvim sigurno možemo da obavimo bez novca i to na opšte zadovoljstvo poljoprivrednih proizvođača kojima će se uvek pojaviti neki posrednik kada oni budu hteli da taj novac pretvore u naftu, pesticide, đubrivo. Njima bi mnogo draže bilo da se država pojavi kao neko ko će da im da naftu, a ko će za tu naftu od njih da dobije njihove proizvode, po korektnoj, beneficiranoj ceni, ali po ceni koja će sada utvrditi a važiti u septembru.