Prva sednica drugog vanrednog zasedanja
Predlog 20 narodnih poslanika za izglasavanje nepoverenja Vladi
Dame i gospodo, nije sporno da je stanje u ovoj državi teško i da ni bolja Vlada ne bi mogla da napravi da to stanje bude dobro. To stanje bi bilo teško i sa nekom drugom Vladom i sa sposobnijim ljudima, jer postoje brojni izvori teškoća i mnogi od tih izvora se uopšte ne nalaze u nadležnosti ni ove vlade ni nekog drugog kruga ljudi, bilo kako oni sposobni ili stručni bili.
Međutim, pitanje uopšte nije u tome, niti se to može koristiti kao izgovor da se onda kaže – stanje je objektivno tako teško da onda nije moguće to stanje ni malo popraviti, ili s druge strane, da se ne može razgraničiti onaj deo tog teškog i lošeg stanja koji svoj izvor ima izvan naše zemlje i onaj deo lošeg stanja koji eventualno proističe iz lošeg ponašanja, neadekvatnog ponašanja Vlade.
Zaista mislim da je stanje objektivno teško i da za to postoje brojni objektivni razlozi, ne samo subjektivni, ali mislim da za znatan deo tih teškoća odgovara Vlada i da je loša vlada kriva za deo lošeg stanja. Vi ćete upitati kako u tri ili četiri rečenice donosimo tako težak sud koji opterećuje dvadesetak ljudi, njihove kabinete, stručne službe koje rade za njih. Kažem vam izađite na ulicu i vidite da li je ikada u Beogradu i u drugim gradovima bilo na ulici toliko mercedesa, toliko audija, da li je ikad bilo toliko ljudi kojima je bilo tako dobro u ovako teškom stanju.
Znači, nije to stanje teško za sve, nije danas u Srbiji loše za sve, postoje ljudi, postoji veliki broj ljudi kojima je danas sjajno, kojima nikad nije bilo bolje.
Znači, ova vlada ne upravlja krizom, ova vlada ne reguliše oskudne resurse, ne reguliše oskudno društveno bogatstvo, kojim mi raspolažemo, ta vlada ne raspoređuje to na jedan način koji bi bio prihvatljiv i izdržljiv za većinu stanovnika, ta vlada prepušta da na našim ulicama vlada zakon džungle. Ona možda i svesno učestvuje u tome, ako se setimo njenih ministara koji danas sede u zatvoru, ako se setimo predsednika bivše Vlade koji danas čeka da ode u zatvor, on je čovek na privremenom boravku u Saveznoj skupštini, ako se setimo svega toga, onda nije sasvim izvesno da li je ova vlada deo ove krize u kojoj se nalazimo, da li je ona, između ostalog, generator krize.
Šta bi trebalo da radi jedna normalna, sposobna, poštena, kompetentna vlada, u situaciji društvene krize? Ta vlada bi trebalo, kao prvo, da preraspodeljuje društveni proizvod i to na takav način da najvećem broju ljudi omogući normalan život u nekom proseku normalnosti. I drugo, da štiti građane od pljačkaša, da štiti građane od bezakonja, da štiti građane od svih onih pojava koje su normalne u kriznim vremenima kada popuste i živci, kada popusti i kontrola, kada popuste institucije.
Ova vlada ne radi ni jedno ni drugo. Navešću samo dva primera. Najznačajniji oblik pljačke jeste korišćenje primarne emisije. Jer primarna emisija, to znači štampanje novca vodi generalnom siromašenju, jer ona vodi inflaciji koja je jedan oblik poreza kome niko ne može izbeći. To znači, ako se primarna emisija sliva u određene krugove, usko ograničene krugove privilegovanih ljudi, troškove za to plaća celo društvo. A primarna emisija se sliva u krugove malog broja ljudi. Milioni maraka, milioni dolara, švajcarskih franaka ili u kojoj god hoćete valuti da se to izrazi, iz džepova građana, preselili su se u džepove nekolicini ljudi, desetine ljudi ili stotine ljudi. Svi oni imaju veze sa vlašću, jer drugačije ne može da bude. Ne može primarna emisija da dođe do nečijeg džepa, a da vlast nije između toga. Nas interesuje ovde ko su korisnici primarne emisije Narodne banke Jugoslavije, Narodne banke Srbije, ako ne možemo još da pitamo ko su korisnici primarne emisije Narodne banke Crne Gore. Zbog čega se dešava da, recimo Beobanka jednoga dana na svome računu ima manje novca nego jedna privatna banka danas u Beogradu. Neću da kažem kako se ona zove. Možete da pogodite. Zbog čega se dešava da postoje ljudi koji otkupljuju devize po kursu koji nikome nije poznat, koji su državni činovnici, koji mogu na jednoj transakciji da zarade 100, 200, 300 ili 400 hiljada maraka i to ne maraka koje su došle izvozom, ne maraka koje su ostvarene trgovinom, nego maraka koje su penzioneri i domaćice izvukli iz neke svoje slamarice, jer jedino tako danas marke dolaze na tržište.
Nas to interesuje. Ne interesuju nas ni brze pruge, ne interesuju nas ni javni radovi, ni elektrifikacija, ni industrijalizacija, ni sve te velike stvari. Nas interesuje gde taj novac ide. Jer, lako je pričati o brzim prugama i o toplifikaciji, lako je pričati jer to su velike stvari. Međutim, gde je novac, gospodo iz Vlade, gospodo iz Ministrarstva unutrašnjih poslova, gospodo iz finansija, šta se to dešava, ko to pljačka narod, a da Vlada stoji po strani?
Druga stvar gde je Vlada morala da interveniše nezavisno od toga da li se to tiče savezne države ili se to tiče republičke države, jesu privatne štedionice, privatne banke, privatna preduzeća. Do današnjeg dana nije razjašnjen slučaj dve te velike finansijske ustanove privatne koje su tri ili četiri ili pet milijardi maraka iz Srbije izvukle, ne zna se u kom pravcu, ne zna se ko je od ljudi sa vlasti u tome učestvovao. Jako bi bilo zanimljivo videti spisak onih koji imaju na računima tih banaka podignuto milion i više maraka. Ne manje. Neka oni koji imaju manje ostanu u senci, da vidimo ko je među nama, ko je od tih ljudi u vlasti koji imaju milion i više. To bi bio jedan konkretan podatak, to nas interesuje da vidimo u kakvom društvu živimo.
Ova Vlada je, dame i gospodo, element haosa. Ne reguliše ona to, ne upravlja krizom. Ona stvara krizu. Kad vidite današnji dnevni red, pa vidite da je na dnevnom redu Budžet, pa vidite da je na dnevnom redu javna potrošnja, pa otvorite materijal, pa vidite da ništa niste dobili nego čete to dobiti pet minuta pre nego što se o tome bude raspravljalo, vi ćete videti da ova Vlada nije u stanju ni sednicu da organizuje, a zamislite tek kakva je Srbija i koliko posla ima u Srbiji. Da se upravlja Srbijom sigurno je teže nego da se organizuje vanredna sednica. Ta vlada koja nije u stanju ljudski da pripremi sednicu, sigurno nije u stanju ljudski da upravlja Srbijom. Ta vlada mora da ode ne zato što je socijalistička, ne zato što je ideološki sporna nego zato što je nesposobna. Neka dođe socijalistička, sposobna vlada koja će upravljati krizom, ja ću biti prvi koji će joj poželeti uspeh. Čuo sam danas na vestima da su poslanici Srpske radikalne stranke odlučili da daju Vladi rok do septembra. I jednoj i drugoj. Znači, ova današnja Vlada će izdržati do septembra. Znači, ova današnja vlada je od današnjeg dana oslobođena odgovornosti. Odgovornost za ono što će se od danas do septembra događati, preuzimaju oni koji za nju glasaju, koji je održavaju do septembra.
Nadamo se da ćemo u septembru svi imati dovoljno dugo pamćenje. Da ćemo se svi setiti toga, ovoga današnjeg dana i da ćemo, ako se loše stvari u međuvremenu dese, znati ko je odgovoran za to, da će ljudi koji možda ne mogu do septembra da izdrže upitati one koji danas Vladi daju rok do septembra, u čije ime oni to čine, da li u ime onih ljudi koji ni danas ne mogu da kupe hleb i mleko ili u ime nekih političkih kalkulacija, u ime toga da će možda u septembru biti situacija politički još komplikovanija, još gora, pa će onda još politički dobitak biti možda još veći. Za Srbiju će to biti politički gubitak. Sa ovom Vladom je za Srbiju i današnji dan ovako kako se završio, već jedan izgubljen dan.
