Druga sednica prvog redovnog zasedanja
Kolege narodni poslanici, kao i dosadašnji govornici, iskreno pozdravljam ovo prolećno buđenje našeg zakonodavstva i izvršnih organa. Nadam se da ono neće biti ograničeno samo na proleće. Ali, postavlja se smireno pitanje-čime je bio uslovljen“zimski san“?
Krivična dela kojima naša javnost saznaje delimično leže godinu dana iza nas. Ljudi koji su ih izvršili bili su najvišim organima vlasti. Neki ministri, koji sada učestvuju u sankcionisanju tih krivičnih dela, bili su tada ministri. Šta ih je tada sprečilo da nam podnesu sličan izveštaj, kako što su ga danas podneli? Šta ih je sprečilo da pet puta manje privrednog kriminala otkriju za 3-4 meseca, da li je tada bilo manje privrednog kriminala? Mislim da nije. Znači,oprez. Treba da se upitamo zbog čega treba predsednik Republike da pozove na kampanju pa da onda otkrijemo da imamo kriminala. Da je neko pre toga poziva rekao isto to, siguan sam da ne bi naišao na podršku, da bi to bilo protumačeno kao korišćenje ove govornice, za skupljanje nekih poena itd.
Znači, treba da budemo svesni toga, hvaleći ovu akciju, energičnu a nadam se i konstantnu, da ima tu nekih nerezješnjenih stvari, stvari za koje nam razjašnjenje tek predstoji i nadam se da ćemo ga dobiti. Lako je solidarisati se sa radnicima koji se na ulici bore protiv kriminala. Lako je svima nama, ili skoro svima nama, da mirne savesti kažemo da bismo bili srećni: da Beograd i Srbija sutra budu očišćeni od svih vrsta kriminala. Međutim, bezbednost građana i budućnost ove države, na žalost svodi se i redukuje se samo na taj najvidljiviji kriminal: ulične dillere, preprodavce oružija, švercere, na ljude koji upadaju u stanove itd. Kriza u kojoj se nalazimo naravno da povećava izvore takvog kriminala. On je vrlo težak i pogađa građane. Ali, nema nikakvog spora i to nije nikakvo političko pitanje da se protiv tog kriminala treba boriti, da treba poboljšati standard tih radnika koji svakodnevno, danju i noću, se sukobljavaju s tim kriminalom. Nije ovo mesto da se pročitaju neki školski radovi, da se dobije aplauz i da kažemo: samo napred, borite se protiv kriminala, mi smo sa vama. Mi kao narodni poslanici i mi kao Skupština moramo da posvetimo više pažnje i da tražimo više podataka o sistemskim uzrocima koji dovode do nesigurnosti države i građana. Po onome što je stvorilo taj pravni vakum u ovoj državi, što je omogućilo da se na ivici između legalnih iilegalnih radnji odvija oko polovine našeg života i sa vidimo da li se taj vakum može na neki način zakonodavno zatvoriti i da li se mogu obavezati Vlada i nadležna ministarstva da preuzmu mere koje će sprečiti neke radnje koje su dovele do ovakve nestabilnosti države, a koje nisu samo stvar čistog kriminala, kao kada vam neko uzme novčanik iz džepa.
Prve godinu dana, otprilike u isto ovo vreme, raspravljali smo o tome, a neki od vas su bili prisutni, da li da se jednom uredbom ove Skupštine dozvoli društvenim bankama, znači, državnim bankama da otkuplljuju devize po kursu koji smatraju da mogu da plate, čime bi konkurisali crnim deviznim tržištu. Tadašnji predsednik Vlade, sadašnji predsednik jednog veća Savezne skupštine i njegov ministar za finansije preko sat vremena su se energično protivili tome, zahtevajući da državnim bankama, društvenim bankama bude zabaranjeno da otkupljuju devize po tom kursu i da bude dozvoljeno da otkupljuju devize po onom kurus po kojem im niko neće platiti devize, ni jedan građanin.
Pitam se - da li je tome postojao neki interes? Da li je sada normalno to što se kurs formira na ulici, a recimo Vlada nam ne predloži, ili neka druga ustanova, ministarstvo, Narodna banka Jugoslavije neki međubankarski konzorcijum, koji svakog dana utvrđuje kurs, koji bi onda omogućio ilegalno poslovanje devizama i koji bi onda, kako preventivna mera, isključivo iz tog kruga ljude koji se bogate na račun ovog društva, isključio bi se sve te posrednike. Ali to ne čini, imam sumnju, dozvolite mi da imam sumnju, da neko ima korist. Jer, koji bi inače bio motiv?
Dakle, uloga države je da sprečava kriminal. Uloga države je i da sankcioniše kriminal.
Ovo drugo je nesporno. Niko normalan ovde neće se protiviti tome da ako se dogodi kriminalni čin, kriminalna radnja da počinilac ostane nekažnjen. Međutim, ovo prvo je, zaista, vruće političko pitanje. Na koji način može država, svojom prevencijom, da zaštiti građane. Da li je baš, zaista, građanima prepušteno, njihovoj ličnoj sudbini, da odu u neku banku koja je registrovana, koja podleže nekom opštem zakonodavstvu i da onda kao na ruletu daje svoju štednju, verujući,naravno naivno, da iza toga stoji neki autoritet, da to neko kontroliše.
Da li je moguće da se državni organi ne pitaju, kako to neka pravna lica mogu 15% mesečno da daju kamatu, plus svoju zaradu, plus troškove poslovanja? Ja vas uveravam da ne postoji nijedna normalna država na svetu, gde državani organi ne bi zapitali kako te firme posluju i zašto država tako ne bi poslovala. Zar vama ne bi bilo draže, zar građanima ne bi bilo draže, da država Srbija, njene banke zarađuju na tim poslovima, da to bude u interesu svih građana a ne neke privatne organizacije.
Znači ako je sve to u redu, ako je to sve legalno, zašto država to ne radi? Ako nije, zašto država svoje građane prepušta kao žrtve tim sumnjivim poslovima, da bi onda kada se sve to desi, kada sve to bude kasno, da bi onda policija upala tu i rekla-oni nemaju dozvolu za poslovanje.
Da li je moguće da vladajuća stranka ne pita za dozvolu kada treba da dobije dobrovoljni prilog,vrlo visok, a da onda odjednom utvrdi da ta firma, možda i ne postoji. Koliko se sećam u jeku predizborne kampanje, predsednik Srpske radikalne stranke je tvrdio da je gospodin koji je vlasnik “Jugoskandika“, član te stranke i da će biti poslanički kandidat. Ne govori baš u prilog političkog morala da kada je sve u redu onda svojatamo nekoga, kada nije u redu, onda ga stavljamo na stub srama i kažemo –treba ga goniti. Treba sprečiti. Kada se nešto desi, onda je kasno. Još nije sve kasno, jer još uvek ima mnogo tih lica koja posluju na sličan način. Država je dužna da štiti građane. Odnos između građana spada u građansko pravo, dakle, kada građani sklapaju ugovore i kada overavaju kod suda, to je jedna stvar. Kada građani komuniciraju i kada dolaze u odnos sa pravnim licima, onda je to druga stvar. Ta pravna lica moraju da budu registrovana na neku delatnost, moraju svoje poslovanje da podvrgavaju nekoj kontroli. Državni organi su dužni da kada vide da je veliki broj građana svoju štednju, svoj novac, svoju sudbinu, stavio u ruke takvim pravnim licima da striktno i svakodnevno proveravaju poslovanje tih firmi. Kada se sutra desi sa nekom drugom sličnom organizacijom i kada usmesto 500 hiljada ljudi bude 5 miliona ljudi oštećeno, onda će biti kasno da kaže – to su strane službe, interpol, zavera. Lako je biti pametan kada se čitava stvar završi.
Dakle, ja očekujem da Vlada, nadležnih ministarstva, da, umesto ovih brojki koliko je krvivičnih dela koja su već počinjena i kao krivična dela proglašena koliko je sankcionisano takvih dela, što je takođe potrebno ali mnogo više je potrebno da nam daju jedan predlog mera, preventivnih mera, kojima bi se štitili građani na teritoriji ove republike i kojima bi sva ova pravna lica sva preduzeća u čijim poslovanju učestvuje veliki broji građana ili svojim ulozima ili na neki drugi način, da bi poslovanje bilo pod striktnom državnom kontrolom. Jer, da li će neko ostati bez svojih hiljadu maraka ili dolara-to je danas pitanje egzistencijalnog opstanka ljudi.
To nije više pitanje ni štednje, ni rizika, ni kockanja. To je pitanje preživljavanja. Država nema pravo da se igra egzistencijalnim strahovima i problemima svojih građana. Ona mora da sprečava sve ono što može da spreči. Naša država to do sada nije činila. Ja ne želim da ulazim u motive. Želim da kažem da to nije bilo iz neznanja. Svi vi i mi znali smo da tu postoji sumnjivo poslovanje kao što i sada znamo. Dakle, ako ne bude ništa preduzimamo u tom pogledu, moraćemo da kažemo da iza toga stoje namere. Da li su to kao namere pojedinačni interesi ili kolektivni, u to ne želim da ulazim, ali niko neće moći posle dva ili tri meseca da kaže da nije znao. Ispostavilo se da ta firma nije registrovana, mada ima 50 poslovnica. Ona normalno radi, zapošljavanja par stotina ljudi i sve to funkconiše.
Jedino što država o tome nema pojma. Država nema pravo da ne poznaje te strvari. Država je odgovorna za bezbednost, sigurnost i miran san svojih građana, koje mora da štiti na svakom mestu na kome građani dolaze u dodir sa institucijama. A banke su institucije kao što je institucija ovaj parlament. Država ima dužnost da u svim tim stvarima položi račun o vezi državnih organa, o vezi ministarstva, službi, sa tim bankama, štedionicama, konverzijom novca, sa pretvaranjem dinara u devize. Sve ono što je najveći izvor prihoda mora biti rasvetljeno, bar pred ovim parlamentom, ako ne pred širom javnošću.
Ukoliko to ne bude učinjeno ja ću ovaj izveštaj nadležnog ministra smatrati samo jednim delićem velikog mozaika, jednim drvcem, koje nam čitavoj slici ne daje nikakav opšti dojam, nego ostavlja sve na jednom detalju. Taj jedan detalj je važan ali jedan detalj ne čini sliku.
