Veće republika, Prva sednica prvog redovnog zasedanja
Dame i gospodo, neverovatni su razlozi koje je Savezna vlada navela za smenu guvernera Avramovića. Da ih nismo čuli, da ih gospodin Zebić još jednom ovde nije ponovio, ne bismo verovali ni da ih pročitamo.
Gospodin Zebić je rekao, ja sam samo dve rečenice zebeležio: „Nismo mogli da damo svu vlast jednom čoveku. Ne može u ime institucija da odlučuje samo jedan čovek“.
Gospodine Zebiću, koliko ste Vi u pravu, kada biste Vi samo znali! Ovu zemlju vodi samo jedan čovek, sa svojom suprugom, ovom zemljom vlada jedan čovek i Vi sada dolazite ovde da nam kažete da se i Vi ne slažete sa tim. Mi se slažemo sa Vama. Dajte da uradimo nešto protiv toga!
Vlada koja tri godine od kako je osnovana ne vodi unutrašnju ni spoljnu politiku, nego predstavlja samo jedan servis, ne samo republičkih vlada, najmanje republičkih vlada, već je servis lične volje, odjednom ta vlada otkriva da ima svoje nadležnosti, odjednom ta vlada otkriva da ima neku svoju čast, da ima neko svoje dostojanstvo i nalazi prepreku da svoju nadležnost sprovodi u guverneru! Ni manje ni više, nego u guverneru! Nigde drugde ne vidite prepreku da sprovodite svoje nadležnosti, da idete na mirovne pregovore, da pred narod iznosite detalje tih pregovora, da pustite narod da glasa, da ide na referendum o suštinskim i sudbinskim stvarima (tu vam više nadležnosti nisu potrebne, tu se odričete vaše nadležnosti), osim u guverneru; odjednom vam smeta guverner Avramović. Da njega nema, Vlada bi funkcionisala, država bi bila organizovana. Ulaze vam desetine šlepera cigareta dnevno, ne plaća vam se carina, direktor Carine radi vam šta hoće. Savezni budžet pljačkaju svakog dana, a vi pričate o organizaciji države! Gospodine Zebiću, o čemu mi ovde govorimo? Da ovo nije tragedija, bila bi komedija.
Dame i gospodo, razlozi koji su danas navedeni za smenu guvernera su tragikomični. Neki savet, koji nije ni znao da postoji do te noći, kada je dao za jutarnje izdanje lista „Politika“ svoje sopštenje, počinje sa tim: „Klupko se polako odmotava, na kraju se dolazi do najviših državnih i nacionalnih interesa“. Pa, zašto nije počeo sa tim najvišim državnim i nacionalnim interesima? Zašto to nije razloženo, pa da vidimo u ove tri godine postojanja ove države ko je oštetio te interese, pa da onda zajednički, kao građani, kao patriote, uklonimo one koji smetaju, da omogućimo onima koji su dobri da rade i da ova država počinje da funkcioniše!
Na pogrešnom mestu ste počeli da rešavate probleme ove države, gospodine Zebiću. Meni je žao zbog Vas i zbog gospodina Kontića da vodite bitku koja nije vaša. Nemate vi nikakve veze, gospodine Zebiću i gospodine Kontiću, sa guvernerom Avramovićem! Niste ga vi ni doveli, niste ga vi ni smenili i uzalud ste danas neku svoju ličnu biografiju opteretili time. Narod će pomisliti da ste vi to uradili. Vi veze s tim nemate. Zna se ko je postavio gospodina Avramovića, jer je politika koju vodi Milošević došla do jednog ćorsokaka. Avramović je žrtva protivrečnosti politike koju vodi Slobodan Milošević, i to politike koju vodi kao ličnu politiku, kao ličnu vlast. On je na jednoj strani prihvatio otvaranje prema svetu. On je na jednoj strani prihvatio međunarodnu arbitražu. On je mislio da se to može organičiti na mirovne sporazume, na vojne planove, a da se ne odnosi na unutrašnje uređenje zemlje, na modernizaciju države, na modernizaciju privrede. Onda je došao do jedne tačke gde se tako više ne može. Znači, ili se mora do kraja sprovesti ta nova koncepcija našeg uređenja, a to znači, moraju se poštovati principi međunarodnih organizacija u svim njihovim najvažnijim tačkama, ili se mora ići u izolacionizam.
Pošto gospodin Milošević ne može da se opredeli za to da li naša zemlja ide u pravcu Azije, ili u pravcu Evrope, on kaže: nije vreme da se donose odluke o modernizaciji države, o modernizaciji privrede, nije vreme da se donose odluke o tome kuda naša privreda ide. Sačekaćemo, probaćemo malo prodajom na vojnom planu, probaćemo da kupimo vreme, da čekamo da povedu komunisti u Rusiji, čekaćemo da se stabilizuje komunizam u Kini, pa ćemo onda da pregovaramo sa međunarodnom zajednicom sa pozicije sile, onda ćemo mi njima da nametnemo azijatske norme, a nećemo mi da prihvatimo njihove norme.
Tu je pao gospodin Avramović, jer je on ozbiljno shvatio Miloševićevu nameru da se Srbija i Jugoslavija otvaraju prema svetu, ali Milošević je nije ozbiljno shvatio. Vi ste žrtve, više nego guverner Avramović. Meni je vas žao, jer ćete da ostanete na crnim stranicama naše istorije, ni krivi, ni dužni. Razmišljajte o tome! Meni je žao što naša zemlja posle ovoga dana ostaje siromašnija za jedan prozor u svet. Vi ste ga zatvorili; oni su vam pomogli, ali vaša odgovornost je zajednička. Srbija je danas ostala siromašnija za jedan mali prozor koji je vodio u svet. U Srbiji je do danas više mraka, nego što ga je bilo do danas, a to je strašno.
