PRVA SEDNICA DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA 16. 17. NOVEMBAR 1994. GODINE
Gospodo narodni poslanici, u ime Demokratske stranke želim da izrazim zaista najdublje nezadovoljstvo načinom na koji se ova sednica vodi, ova dva poslednja dana. Mislim da se tu ne radi samo o kršenju Poslovnika. Mislim da se tu radi o napadu i to svesnom napadu na osnovna načela parlamentarizma. Jedna strana jeste vrlo represivno korišćenje Poslovnika i to tako kako odgovara predsedniku Skupštine i skupštinskoj većini koju on zastupa. Međutim, to je samo jedna strana. Međutim, u bilo kom trenutku kada Poslovnik ne odgovara trenutnim ali zaista trenutnim političkim interesima, onda se on stavlja van snage, onda se uz pozivanje na Ustav, uz osmeh, kaže da je Poslovnik neustavan, što znači, praktično, može ovako, a može i onako. Ako nam treba, onda je Poslovnik ustavan, ako nam treba onda je Poslovnik neustavan, ali mislim da je to samo jedan deo vrlo svesne taktike. Jedna strana je represija, a druga strana je anarhija. Predsednik Skupštine namerno dopušta anarhiju. On dopušta da se ova sednica ceo dan bavi potpuno neposlovnički, da se bavi poslovničkim pitanjima. Unutar navodno, jedne striktne primene Poslovnika, predlaganja tačaka za dnevni red, što nikad u ovoj skupštini nije bilo i ne postoji parlament na svetu da se dnevni red tako predlaže.
Vi mislite da je predsednik postao tolerantan, da je on malo bič, malo kocka šećera. Ne. To su dve strane iste medalje, treba dezavuisati parlament. Treba omogućiti svest ljudi koji to gledaju u Srbiji, treba omogućiti uspostavljanje jednog, jednostranačkog sistema, gde nema parlamenta, gde nema rasprave i gde narod neće Drugi kanal ni da okrene. Narodu će se ogaditi Drugi program Radio televizije Srbije preko koga se ova Skupština prenosi i to je smisao ovakvog načina vođenja parlamenta. Umesto da predsednik Skupštine, u skladu sa Poslovnikom dopusti one tačke dnevnog reda koje su u skladu sa Poslovnikom, bez obzira da li se mi sa tim slažemo ili ne, da treba raspravljati o poverenju Vladi. Jedinu pravu koja ruši ugled ovog parlamenta, jer danas smo čuli o Vladi ono što bismo čuli pod tačkom dnevnog reda – poverenje Vladi, ali bi to bila regulisana rasprava koja bi imala svoj početak i svoj kraj, svoje glasanje. I ljudi bi znali to je ta tačka dnevnog reda, ona je završena. Vladi je izglasano nepoverenje, idemo dalje.
Ovako je sve pretvoreno u jednu močvaru. Gospodine predsedniče, Vi ugrožavate parlamentarizam u Srbiji na najozbiljniji način na koji je to od 1990. godine učinjeno. Budite svesni toga da posledice jučerašnjeg dana, današnjeg dana, da te posledice neće prestati s prelaskom na prvu tačku dnevnog reda raspravom o Poslovniku. Te posledice ostaju kao virus u svesti naših građana. Vi ruinirate ono što se mi zajednički trudimo da za ove dve – tri godine uspostavimo, a to je – parlamentarna kultura, radite, molim vas, u skladu sa svojom savešću. Pustite parlamentarnu većinu. Ona ima svoje dnevne interese ali vi ne smete da imate dnevne interese. Izgleda da ste, vi gospodo socijalisti, da tu svoju parlamentarnu većinu koristite samo da sprečite nekog da nešto uradi, i da sa tom većinom niste u stanju ništa konstruktivno da uradite.
Imate većinu od 130 poslanika – iskoristite to da ovaj parlament normalno radi. Imate svog Predsednika Skupštine, imate dovoljan broj glasova, pokažite ovom narodu da stranka koja ima toliku većinu može nešto konstruktivno da uradi. Da možete da sprečite da se jedna tačka stavi na dnevni red – to je toliko lako. I, to je toliko smešno. I, to je toliko nedostojno da ne treba 200 ozbiljnih ljudi da sedi ovde ceo dan da bi ste nam vi pokazali da možete da sprečite da se neka tačka stavi na dnevni red. Ali, nije valjda četiri miliona ljudi glasalo za to da bi se u ovom parlamentu pokazalo da većina u parlamentu može da spreči manjinu da nešto uradi. Imate većinu, učinite nešto sa njom, a vi, gospodine predsedniče, dozvolite da ovaj parlament konačno radi kao svi normalni parlamenti u svetu.
