Život

Redovi koji slede nisu više od pokušaja da se naznače glavna razdo­blja u životu Zorana Đinđića i skicira okvir koji ispunjavaju prilozi u ovom Zborniku.

Zoran Đinđić je sretao veoma različite ljude: od onih koji su pripadali samom intelektualnom vrhu do onih koji su pripadali svetu široke socijalne margine i podzemlju. Opisan kao uzdržan, čak pomalo hladan, Zoran Đinđić je bio veoma radoznao čovek. Zanimale su ga ne samo knjige nego i lju­di: "Najjači utisak ostavlja [...] kad ne govori o ljudima nego sa ljudima."[27] Mnogi od ljudi koje je Zoran Đinđić sretao saopštavaju danas svoje utiske o njemu. To je u redu, sve dok pojedinačno iskustvo ne pretenduje na celinu, na biografisanje, prema kome bi, kad se sve sabere, i Đinđićev biograf taj njegov "život živeo bolje"[28]. Isto važi i za istraživača života i rada Zorana Đinđića. Kad ostane nasamo sa njegovim pisanim delom, istraživač oseti razliku između iskustva koje je imao istražujući život i rad ličnosti sa koji­ma nije delio vreme, sa jedne strane, i iskustva u istraživanju istorijske lič­nosti čiji je savremenik bio, a koju je nadživeo, sa druge. Tada mu padaju na pamet reči Paula Ostera: "Kada sam počinjao, mislio sam kako će sve ići spontano, u jednom dahu, kao u transu. Moja potreba za pisanjem bila je ta­ko velika da sam mislio kako će se priča napisati sama. Ali reči mi sada do­laze sporo. Čak i kada imam uspešan dan, nisam u stanju da napišem više od strane ili dve [...] Čim pomislim na nešto, to u meni pobudi sećanje na nešto drugo, i treće, sve dok sakupljeni detalji ne postanu toliko gusti da mi se čini da ću se ugušiti. Nikada ranije nisam u tolikoj meri bio svestan procepa između razmišljanja i pisanja."[29]

Put do celine, do biografije Zorana Đinđića, još je veoma dug. Ako se dogodi da Đinđić jednom dobije svog Skerlića, to neće biti tek još jedna potvrda da "dobro urađena biografija [... ] zahteva ne samo 'istoričara od za­nata' već i vrsnog pisca".[30] Biće to najpre znak da je u dihotomiji srpske in­telektualne i političke elite došlo do promenjenog odnosa strana.


[27] Ernst Keler(Köhler),'' Đinđić o svojoj politici. Sa Istoka na Zapad'', Ekonomist, Beograd, 13. Jun 2005.

[28] Vid. Miroslav Karaulac, Andrićeve kule i gradovi, Novi Sad, 2006, str. 109.

[29] P. Oster, Otkrivanje samoće, Beograd, 2000, str. 38. Vid. Mira Ž. Radojević, Božidar Marković 1894-1946. Politička biografija RD 7714, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

[30] Vid. Mira Radojević, Božidar Marković...,str.16.