2002

Београд, 6. јануар 2002. године (Тањуг, Бета) - Председник Владе Србије Зоран Ђинђић разговарао је јуче у главном граду Уједињених Арапских Емирата Абу Дабију са највишим функционерима те земље о начинима за успостављање трговинских и привредних веза двеју земаља

Ђинђић се у разговору са председником Емирата шеиком Заидом Бен Султаном ал Нахајаном, потпредседником шеиком Султаном Бен Заидом и државним секретаром за иностране послове шеиком Хамданом Бен Заидом заложио за развој и узајамну сарадњу.

Ђинђић је агенцији Бета казао да је током посете УАР, са представницима владе те државе договорено да делегација потенцијалних инвеститора из те арапске државе почетком маја дође у Београд.

У посети УАР, која је организована на позив владе те земље, боравио је и министар за трговину и туризам Слободан Милосављевић. Српска делегација, се у Дубаију састала се државним званичницима и представницима српских предузећа и фирмама које су раније пословала у СРЈ.

"Наша намера је да постепено обновимо све односе које смо некад имали са арапским земљама, са којима смо имали успешну сарадњу...Ту смо имали велики део нашег извоза и мислим да нема разлога да опет не кренемо у дипломатску офанзиву и поново успоставимо те покидане везе", казао је српски премијер агенцији Бета.

Посета српског премијера, којој је дат велики публицитет у локалним медијима, је први озбиљан покушај Београда да обнови дијалог са исламским светом после драматичних догађаја на Балкану деведесетих година 20. века.

Београд, 6. јануар 2002. године - На Божићној литургији, коју је у Храму Светог Саве служио патријарх српски господин Павле, по први пут се огласило 49 звона, јединствених у православном свету.

Литургија је почела петоминутном звоњавом, којом је управљао министар вера Србије Војислав Миловановић, а Божићној литургији присуствовали су српски премијер Зоран Ђинђић и више министара Владе Републике Србије. - Та звона нас позивају да се вратимо на пут којим је свети Сава ишао и који је своме роду указао. То је пут мира и помирења са самим собом и са другима. То је пут јединства, слоге и духовног препорода васколиког православног српског народа - наводи се у Божићној посланици патријарха српског прочитаној у храму.

Звона за храм на Врачару изливена су у Аустрији, највеће је тешко 6,2 тоне, а на свим звонима изливени су орнаменти са православним крстом, као и имена донатора. На четири највећа звона угравирани су лик светог Саве и заштитни знак звоноливнице Грасмајер.

Београд, 10.јануар 2002. године - Председник Владе Републике Србије др Зоран Ђинђић примио је данас делегацију Задружног савеза Србије. Током разговора, којем је присуствовао и републички министар пољопривреде др Драган Веселинов, размотрене су прилике у области задругарства и указана потреба да се приступи његовој обнови.

Будући да Србија због поседовања структуре од око милион малих пољопривредних газдинстава нема будућности, неопходна је њихова интеграција у задружни покрет као и примена европских стандарда, закључено је на састанку.

Током сусрета најављен је и Конгрес задругарства, који ће се одржати 15. јануара у Београду. На позив представника Задружног савеза Србије овом скупу од међународног значаја присуствоваће и премијер Србије др Ђинђић.

Београд, 11. јануар 2002. године - Новоименоване судије за прекршаје данас су се обавезале да ће се "у свом раду придржавати Устава и закона, да ће свој посао обављати савесно и непристрасно и да ће штитити поредак Републике Србије и Савезне Републике Југославије".

- Ово је свечани тренутак и ја вам свима честитам. Људско друштво је једино које је уређено правима. Зато је право арматура људског друштва и зато је ваше место у друштву од изузетног значаја - рекао је српски премијер др Зоран Ђинђић пошто је 271 судија за прекршаје положио заклетву пред њим и министром правде и локалне самоуправе др Владаном Батићем.

Како је рекао председник Владе Србије, три су услова да би промене у једном друштву успеле - доношење прецизних програма рада, односно одређивање приоритета у раду, успостављање закона и именовање оних који ће те законе да спроводе.

Ђинђић је судијама пожелео успех у раду, виши стандард и да не раде под притиском, већ савесно.

Будући да су и јуче у републичком парламенту заклетву положиле и 123 судије судова опште надлежности, као и 11 председника судова и 14 тужилаца, питали смо министра правде Владана Батића да ли су ови догађаји почетак "царског реза" у правосуђу:

- Апсолутно. Ја сам за још радикалније "царске резове", али морамо да имамо у виду и политичке околности и општи миље у коме се делује. Тешко је спровести једну општу лустрацију, зато спроводимо редуковану лустрацију. Та селекција није процес који је завршен, већ ће она трајати из дана у дан.

Министар Батић је за наш сајт одговорио и на питање који су били критеријуми за избор председника судова, судија, јавних тужилаца, њихових заменика и судија за прекршаје:

- Они су изабрани искључиво на основу мишљења стручне јавности, односно оцене колегијума и председника судова. Ту није било политичког мешетарења. Основни критеријуми били су стручност и савесност. Са 90 судија за прекршаје, који по први пут раде овај посао, спојили смо младост и искуство - рекао је министар правде.

Како је рекао Батић, у правосуђу је сада знатно поједностављена и могућност разрешења судија. Правосудно веће, састављено од седам судија врховног суда, предлаже разрешења републичком парламенту, чиме се ови процеси ослобођају претераних бирократских форми.

- С друге стране, тражиће се много већи степен одговорности за људе који раде у судству, они ће имати много веће материјалне принадлежности, али ће морати и много боље да раде. Успостављамо нови систем одговорности у овој земљи на свим нивоима, па и у правосуђу - рекао је Батић.

Он је најавио и један потпуно нов и другачије конципиран закон о прекршајима и магистратима за прекршаје.

Зоран Ђинђић

Београд, 14. јануар 2002. (Бета) -Два основна принципа штедионице су сигурност штедних улога и интерес грађана - изјавио је потпредседник Савезне владе Мирољуб Лабус отварајући данас Националну штедионицу - банку, нову финансијску институцију коју је основала држава.

Штедионица ће прикупљати штедњу грађана и даваће кредите грађанима, изјавио је Лабус. У овој финансијској институцији запослиће се више од 550 људи у око 25 нових експозитура по Србији. Предност при запошљавању имаће службеници банака у стечају, под условом да се нису определили за једнократну отпремнину.

- Национална штедионица допринеће повратку поверења у финансијске институције Југославије и оријентисаће се на рад са физичким лицима, малим предузећима и предузетницима - изјавио је генерални директор Штедионице Бојан Станивуковић.


Динкић, Лабус и Ђинђић на
отварању Националне штедионице

Премијер Србије Зоран Ђинђић рекао је на свечаном отварању да "Влада Србије има намеру да у наредна два до три месеца преузме власништво над једном трећином штедионице и постане контролни фактор у раду штедионице".

Према његовим речима, суштина је да Народна банка и друге институције власти строго контролишу рад финансијских организација како се не би поново изневерило поверење грађана у банке.

Премијер је рекао да је у банкарском сектору транзиција већим делом завршена и да у Србији постоји "феномен" неколико успешних домаћих банака, за разлику од других земаља које су у процесу транзиције.

Штедионица је отворена у сарадњи са Шпаркасе групацијом из Немачке и та институција ће обезбедити потребна знања посебно из области сервисирања физичких лица. Корисницима у Југославији биће омогућено да користе услуге Шпаркасеа у Немачкој, као и обрнуто.

Планирано је да у првих шест месеци штедионица сервисира само ограничени део услуга, као што су динарски и девизни депозитни послови са грађанима и остали банкарски послови. У другој фази ће бити уведене и друге банкарске услуге за југословенско тржиште - потрошачки кредити, издавање дебитних и кредитних картица, хипотекарно банкарство, финансијски консалтинг, интернет банкарство и други послови.