2001

Зоран Ђинђић

Београд, 25. јануар - Завршавајући излагање пред посланицима скупштине Србије мандатар Зоран Ђинђић најавио је да ће његова влада бити "влада брзине, ефикасности и демократске транспарентности."

Ђинђић је скупштини предложио састав свог кабинета који ће имати седам потпредседника и 16 министара. За потпредседнике су предложени Жарко Кораћ, Небојша Човић, Душан Михајловић, Јосжеф Каса, Момчило Перишић, Александар Правдић и Вук Обрадовић.

За министра финансија и економије предложен је Божидар Ђелић, енергетике и рударства Горан Новаковић, вера Војислав Милановић. Горан Питић је предложен за министра економских односа са иностранством, Александар Влаховић преструктурирања привреде и приватизацију, а Марија Рашета Вукосављевић за саобраћај и телекомуникације.

Министар просвете и спорта биће Гашо Кнежевић, за социјалну политику Гордана Матковић, науку и технологију Драган Домазет. Драгослав Шумарац биће задужен за ресор грађевине, Обрен Јоксимовић здравства, Бранислав Лечић културе Владан Батић правде.

Министар за рад и запошљавање биће Драган Миловановић, пољопривреде Драган Веселинов, трговине и туризма Слободан Милосављевић, док ће министар полиције једно време бити потпредседбник Душан Михајловић.

Ђинђић је објаснио да су нека министарства укинута, а нека обједињена,а да ће се у циљу реформисања државне управе број ресора и даље смањивати.

Он је, међутим, најавио да ће се за шест месеци оформити посебно министарство за природне ресурсе и заштиту животне средине.

Председник Владе Републике Србије Зоран Ђинђић

Београд, 30. јануар - Председник Владе Србије Зоран Ђинђић категорички је одбацио могућност да снаге безбедности напусте положаје на југу Србије.

Коментаришући "препоруку" из Брисела да би српске снаге требало да се повуку из кризног подручја и тако избегну даљи сукоби, Ђинђић је запитао докле би требало да се повлаче, до Београда, или да напусте земљу као 1914. и 1915. године?

Председник владе Србије Зоран Ђинђић

Београд, 31. јануар - Председник владе Србије Зоран Ђинђић данас је изјавио да на позив америчког државног секретара Колина Пауела сутра путује у Вашингтон.

Ђинђић је новинарима пренео да ће безбедност на југу Србије и питање Косова бити главне теме разговора који ће у петак водити са Пауелом. Премијер је додао да ће се разговарати и о економској сарадњи, као и о концепту сарадње са судом у Хагу. Премијер је изразио задовољство принципима које је на консултацијама о југу Србије усвојио Савет безбедности Уједињених нација, јер је њима осуђен тероризам и изражено уверење да терористи морају бити удаљени из копнене зоне безбедности. Ђинђић је рекао да је приоритет да се зона безбедности ослободи свих наоружаних људи, поготову што је са представницима Америке и Европске уније постигнут заједнички став да је та зона тренутно извор кризе. Он је подвукао да дипломатски успех и бројни договори морају бити преточени у резултате, односно да се ситуација на терену мора ускладити са Кумановским споразумом, да се та тампон зона дугорочно стабилизује и онемогући улаз терориста.

Премијер је додао да су савезни и републички функционери свакодневно на југу Србије и да се све покушава како би се политички договори операционализовали и то са минимумом људских жртава.

Москва, 3. фебруар (Тањуг) - Председник Владе Србије Зоран Ђинђић изјавио је да руски утицај на Балкану треба да буде већи и приметнији него раније, и најавио да ће у току наредне две седмице посетити Москву, јавља данас руска агенција Итар-Тасс.

Он је, у ексклузивној изјави датој дописнику Итар-Тасса у Вашингтону, рекао да придаје изузетан значај развоју економских веза између Србије и Русије. Србија сматра Русију "својим главним економским партнером", нагласио је Ђинђић и додао да би Русија свој утицај у региону Балкана могла да оствари у економији, на којој ће се, према његовом мишљењу, "заснивати сви међудржавни односи у 21. веку". Ђинђић је истакао жељу Владе Србије да и руске компаније учествују у процесу приватизације у републици и али и да "српске фирме активно дејствују на руском тржишту".

"У целини, имамо велике планове за економску сарадњу са Русијом", рекао је он.

Председник владе Србије Зоран Ђинђић

Њујорк, 3. фебруар (Тањуг) - Председник владе Србије Зоран Ђинђић изјавио је, после разговора са америчким државним секретаром Колином Пауелом у Вашингтону, да су ставови о кључним питањима са којима се данас суочава Југославија и Србија, и које је он пренео свом саговорнику, наишли на разумевање и оценио да очекује да ћемо имати подршку нове америчке администрације.

Он је у интервјуу "Гласу Америке" навео да су у разговору са Пауелом доминирале четири теме: економска интеграција Србије, односи са Црном Гором, ситуација на Космету и у зони копнене безбедности и сарадња са Хашким трибуналом. Што се прве теме тиче, Ђинђић је истакао значај враћања Србије у демократски свет и пружање помоћи да би, како је рекао, демократска влада могла да испуни обећања којима је постигла једну велику победу и којима је преузела једну велику одговорност у Србији. У делу разговора о односима између Србије и Црне Горе, према Ђинђићевим речима, саговорницу су се сложили да свако радикализовање ситуације може да поремети стабилност и да нас одвуче од најважнијег проблема. "Трећа тачка је била Косово, Бујановац, Прешево. Добили смо подршку за нашу позицију да је потребно интегрисати политичким средствима умерене Албанце, али да нема апсолутно никаквог компромиса са тероризмом и да се та зона поново мора учинити зоном безбедности, јер је она сада постала зона небезбедности", рекао је Ђинђић. Поводом питања ратних злочинаца и ингеренција Хашког трибунала, Ђинђић је рекао да је "господин Пауел изразио став да међународна заједница не би била задовољна да се окривљенима за ратне злочине суди само за нека друга дела а не и за ратне злочине, али је остало питање за дискусију на који начин треба комбиновати домаће правосуђе са међународним".

"Ми смо, као што је познато, отворени за сарадњу са свим међународним институцијама, али сматрамо да је наше правосуђе способно да се позабави тиме", рекао је премијер Србије наглашавајући да треба дати шансу нашим институцијама да покажу да ли су довољно демократске и довољно стабилне да у складу са правилима правне државе реше све те проблеме.