Интервјуи

Интервју др Зорана Ђинђића за "Вечерње новости"

Др Зоран Ђинђић о реорганизацији Службе државне безбедности

Служба се убудуће неће бавити опозицијом и новинарима, али хоће активношћу страних служби и екстремних група

У мору питања упућених новом српском премијеру, др Зорану Ђинђићу, оне ноћи када је стартовао његов кабинет, остао је негде "затурен" одговор поводом обећања нових власти о отварању полицијских досијеа.

На питање "Новости" да ли ће и када бити отварани политички досијеи, др Ђинђић је одговорио:

- Даћемо једну концепцију коју ћемо изложити парламенту Србије. Предложићу да се формира парламентарна комисија у којој ће осим два-три посланика бити и неколико угледних судија и експерата из научног живота, који ће после тога положити заклетву. Након увида у начин деловања службе која је прикупљала и држала досијеа, треба да нам предложе како ће даље поступити.

- Та комисија, наставља наш саговорник, треба да узме искуства других земаља које су отварале досијеа, да виде њихове добре и лоше стране и да нам онда предложе неки поступак који ће нас сачувати од лоших искустава. Јер се дешавало да се отварање досијеа на крају претвори у неку друштвену игру. Да онда почну породице да се распадају, када се схвати ко је кога прислушкивао и пријављивао.

Интервју др Зорана Ђинђића за "Вечерње новости"

"За здраве и промишљене пројекте, људи и фирме ће лако добијати кредите, али ће их трошити под строгом контролом и мораће редовно да их враћају."

Овим речима је у интервјуу "Новостима" премијер Зоран Ђинђић окарактерисао почетак економског препорода Србије који би ускоро требало да крене уз помоћ страних кредита.

- Пристижу ли паре споља?

Биће пара, али паре треба и враћати. Основно је да наша земља не буде социјални случај, који ће онда да тражи бесповратну помоћ, него да тражи здраве инвестиције и да онда бира које ће паре да узме, јер ће да их врати, па онда може да избегне да узме неки шпекулативни капитал, нешто што је ризично, нешто што је прање новца, нешто шта је мафија негде скрајнула.

Ми треба да тражимо стратешке партнере, да тражимо компаније које имају дугорочне интересе. Али, онда и на овој страни морају да постоје здрави пројекти и добар менаџмент и гаранција да ће те паре бити враћене. То су сада две стране једног поступка. Један је био да се заинтересују инвеститори, и сада смо у томе успели. Треба да створимо услове у нашој земљи да у то интересовање наши људи не буду разочарани. Долазе нам они којима смо испричали колико здравих пројеката има и колико има људи у Србији који знају да раде, колико смо ми производили раније и извозили.

Интервју др Зорана Ђинђића за лист "Глас јавности"

Премијер Зоран Ђинђић о сарадњи са Трибуналом

Приоритет политичко јединство до стабилизације друштва

У нашем уставу постоји препрека за сарадњу са Хашким судом, у вези са нашим држављанима, али не постоји препрека са странцима, рекао је Зоран Ђинђић, замољен да појасни питања сарадње са Хагом.

Формално правно ми као чланица УН морамо да сарађујемо са органима УН, нагласио је Ђинђић, додавши да мисли да су наше републичке институције поводом изручења Стакића поступиле исправно. Наша политичка ситуација у вези са том сарадњом је врло компликована, пре свега због савезне коалиције, где је један део те коалиције експлицитно против сарадње са Хагом, а други део није потпуно јединствен што се види из изјава господина Коштунице.

То је реалност. Питање је да ли сада жели да се блокира тај позитиван процес који је кренуо или да се он подстакне. Ако је циљ да се блокира онда нека се блокира, али питање је која је цена тога.

Да ли по том питању може доћи до поделе у ДОС-у?

- Мислим да то већ постоји. Јасна су тежишта Републичке владе и укупне политике, са акцентом на економска питања укључујући сарадњу са Хагом, на другој страни постоји већи акценат на нека морална и национална питања. Приоритет је да се политичко јединство сачува бар док се не стабилизују неки елементи у друштву.

Интервју др Зорана Ђинђића за лист "Блиц"

Др Зоран Ђинђић, председник Републичке владе, говори за "Блиц" о политичкој и економској ситуацији у Србији и односима у Југославији

"Направио сам један предлог о редефинисању односа између Србије и Црне Горе, који има додирних тачака са платформом Владе Црне Горе. Према том документу, заједница би имала мали број надлежности, јер Србији не одговара да она има превише надлежности. Међутим, оно око чега нема погађања јесте да је то једна међународно призната држава. Уколико би Србија и Црна Гора биле две одвојене државе, мале су шансе да се оне повежу, јер за то не би било мотива. Ипак треба гледати и интересе Србије која је врло стрпљиво и самарићански подносила све оптужбе које стижу из Црне Горе, а односе се на великосрпски национализам, империјализам и друге глупости. ДОС и Влада Србије сматрају да народ Црне Горе треба да донесе одлуку шта му је боље, а ми ћемо сваку од тих одлука прихватити" - рекао је у интерјвјуу за "Блиц" др Зоран Ђинђић, председник Владе Србије, и додао:

- Према мом документу, та држава би имала заједничке спољне послове, одбрану, поштовање људских права и монетарну политику. Све то се налази у платформи коју је направио председник Коштуница. Разлика у односу на Коштуничину платформу је што ја предлажем да та држава има једно веће, а не два и да то веће има пола посланика из Србије и пола из Црне Горе, а они би били директно бирани. Ни овај документ, међутим, није наишао на разумевање у Црној Гори, јер они сматрају да је то појас за спасавање СНП. Тако сам одлучио да се не мешам у црногорске изборе, нити да на било који начин узмем активно учешће у предизборној кампањи.

Интервју др Зорана Ђинђића за "Вечерње новости"

- ДОС и Влада Србије сматрали су да народ Црне Горе треба да одлучи шта му је боље, а ми ћемо сваку од тих одлука прихватити - истиче премијер Србије др Зоран Ђинђић у изјави за "Вечерње новости" - Народ је рекао своје, одабрао је да живи у једној држави. То је опција која може да значи само добитну комбинацију. Да се десило супротно, последице би биле несагледиве и дугорочне. Победила је мудрост и отворила пут ка плановима бољег живота.

- Ако свако има своју државу - нека свако са својом државом ради онако како мисли да је исправно. Али, ако има једну државу, онда можемо да се договоримо шта је разумно, које функције она да има. Мој технички поглед је, отприлике, да савезна држава треба да има само оне функције које већ немају републике: одбрана и спољни послови, и неки оквири монетарне политике. То значи да се утврђује глобална царинска, пореска, монетарна политика, јер ми треба да будемо заједничко тржиште, да имамо неке заједничке параметре. Ми ћемо постепено морати да се у нашој пореској, монетарној, царинској политици хармонизујемо са Европском заједницом, мада нисмо њени чланови, али то желимо да будемо. То није никакав напад на било чији суверенитет - то је нешто што је ствар европске интеграције. У ДОС око тога не постоји спор. Једино што је до сада са црногорске стране долазило јесте захтев о две државе. Е, ту нема компромиса. Ако се договори да то буде једна држава, нема никаквих проблема ни са Коштуницом, ни са мном, ни са ДОС-ом.