Knjiga žalosti

Zoki, bila nam je cast i zadovoljstvo ZIVETI sa tobom ove dve i po godine.Hvala Ti ! Goran,Snezana i deca .

"Mit je zvezda koja je siąla sa neba i ostala u nama neuniątiva i večna..." Vi ste najveći junak, najveći srpski mit, to je neąto ąto nam niko ne moľe oduzeti. Bićete uvek naąa zvezda vodilja... S poątovanjem, Bokara Maja, student ekologije

I give the whole family my sincerest condolences for their lose .... stefi sa familijom....USA.... amin ...neka ti je vecna slava ZOKI ,,,HVALA STO SMO TE IMALI ,,,,,ZALOSNO JE STO TE IZGUBILI ,,,ZALICEMO SVI ZA TOBOM .........AMINNN..........

Iskreno zalimo zbog smrti Zorana Djindjica. I ovde na krajnjem istoku Nemacke nas nekoliko Srba sa paznjom je pratilo tuzne vesti iz domovine. Nadamo se da ce zlocince stici pravda. Porodica Krstic, Frankfurt na Odri, Nemacka

Neka Bog podari vecni mir duši našeg premijera, dr Zorana Đindica, sa kim poce zora naše demokratije, a koga ubiše krvave ruke utvara prošlosti koje na trenutak prekinuše njegov i naš nedosanjani san o lepšoj buducnosti, Hvala mu i vecna slava. Gordana i Ivan KOKEZA

Gospodine Premijeru, ne mogu reci da sam puno pratio politiku svoje drzave niti da sam u poziciji da je redovno pratim. Ali kad god procitam vesti i vidim vase ime, vidim optimistickog premijera ciji rad definitivno ukazuje na veliki trud. Dokazali ste da popularnost nije najvaznija i nadam se da cemo proci kroz vrata koja ste nam Vi otvorili. S postovanjem, Nikola Stojkovic, Milwaukee/Valjevo

Dragi Zorane, tako pozitivni, puni energije i nasmejani, kakvi ste bili, sigurno biste se ljutili na nas kad biste videli ovoliku tugu i suze u Srbiji. Stravicno je sto ste otisli. Sramotno je kako smo Vas olako izgubili. Neka Vas andjeli cuvaju Ana

Postovanom Predsedniku Zoranu Djindjicu, Hvala za ogromnu, neiscrpnu energiju, odlucnost i optimizam koje si ulozio za nasu bolju buducnost, a pre svega buducnost nase dece. Zajedno cemo se izboriti da se Tvoji i nasi snovi ostvare. S postovanjem Vesna Miljatovic

Ponosna sam sto sam sve ove godine znalakoliko vredis i koliko si ispred vremena i ispred svih ali nisam znala da mozes ovoliko da mi nedostajes i da si imao toliki uticaj na mene.Uvek cu zaliti .Nek ti je vecna slava.

Hvala Vam sto ste nam nakon deset godina nesrece vratili nadu i optimizam. Bice veoma tesko bez Vas, ali necemo se predati, idemo do kraja. Milan

Dragi Zorane... Toliko lepih reci receno je o tebi prošlih dana, da skoro nemam šta da dodam njima. Toliko ružnih reci receno je o tebi prošlih godina, da prosto nisam mogla da poverujem da ljudi oko mene mogu to i da pomisle, a kamoli izreknu o coveku tvojih kvaliteta. Branila sam te i zbog sopstvene buducnosti, kad god sam mogla, tvojim mirnim i logicnim nacinom razuveravanja "nevernih Toma" ili prosto priprostih umom. Puno jada i gorcine, skupilo se u ljudima proteklih godina i nisu mogli verovati da postoji politicar koji radi na dobrobit svih, samo u želji da ostane upisan u preteškoj istoriji Srbije kao covek koji ju je digao iz najdubljeg poniženja, ne pustom patriotskom retorikom, vec znanjem i radom. Žao mi je što si zaustavljen na samom pocetku ostvarivanja tog sna za sebe i za sve nas. Medutim, najviše mi je žao to, što nisi uspeo da docekaš ostvarenje tih snova u stvarnosti i priznanje za svoje napore, koje bi došlo vremenom i koje bi potvrdilo sav tvoj dosadašnji rad. Rekao si da ne moramo da te volimo, pošto za to imaš svoju porodicu i prijatelje. Voleli smo te tiho i nenametljivo, ne zbog pukog idolopoklonstva "vodi", vec zato što smo verovali u ono što pricaš i radiš, a u ime svih nas. Od buke i prostakluka ljudi koji su te blatili, mi koji smo ti verovali nismo ni mogli da se dovoljno cujemo. Izvini što ti ranije nismo pokazivali tu ljubav. Izvini što možda nisi ni znao, koliko te ljudi podržava u tvojim, kako neko rece, "titanskim" naporima. Izvini što smo bili tiši od bukaca i prostaka. Izvini što te nismo, možda time i odbranili. Izvini što smo bili umorni od proteklih tužnih godina i nismo imali ni deseti deo snage, koju si ti posedovao. Izvini na dužini pisma, iako to nisi voleo, ali ovo sam morala nekom izreci. Tebi i svim dobrim ljudima u ovoj našoj lepoj i izmorenoj Srbiji. Nadam se da ce tvoja žrtva biti testament nama koji ostajemo da se makar malo ugledamo na tebe. Izvini na svemu... Dragoj Ružici, Jovani i Luki...nema tih reci koje bi vas utešile, ali znajte da je bol zbog gubitka vašeg Zorana, sada i naša. Da je delimo sa vama, kao da je cela Srbija od sada vaša porodica. Zorane, neka ti je laka zemlja i vecna slava i hvala. Svetlana sa mamom.

Zar da nade zasnivam nove I hram da srusen obnavljam ja? Proslo je, proslo! Svetinje nema, A s njom nesta i vera sva. Vecna ti slava D. Kostadinovic

Nadam se da nas sada posmatras odnekud ... A mi cemo Ti pokazati i dokazati da ipak nismo mala i zbunjena deca kojoj je stalno potreban roditelj da ih hrani, oblaci, vaspitava i socijalizuje. Dokazacemo Ti da Tvoj svaki korak, svako ucinjeno delo, svaka doneta odluka nisu bili uzalud. Dokazacemo Ti da smo stali na noge i da znamo da se za ovu nasu tuznu zemlju treba boriti. Hvala Ti na svemu. Marija i njena majka

Hvala ti za sve sto si ucinio za Srbiju . Ivica i Daliborka Balan

Dr. Zorane Djindicu Hvala Vam Mnogo Za Sve Marko Prljevic

Najveci, najdrazi, jedini Zorane, generacijo nasa, generacijo svih generacija. Nado, radosti i tugo. Nikada necemo zaboraviti, nikada oprostiti, nikada odustati. Tvoj san je nas san. Oprosti nam i dozvoli da isplacemo ovu ogromnu suzu. Zasjaj snagom sa svojih visina i pomozi nam da tvoj san postane nas zivot. Neka ti ne bude teska zemlja koja te prekriva, tvoj duh zivi u nama. Natasa i Mika

Bio si najveci izvor pozitivne energije u Srbiji. Mihailo Djoric, Beograd

Mentalitet ovog naroda nije te mogao razumeti za zivota, a sada kada si u carstvu nebeskom valjda ce te svi razumeti. Neka ti je Bog milostiv. Lara, Sonja, Dobrila, Zvonko Beograd.

Zorane, Bilo nam je tesko da odlucimo da imamo dete u mracnom tunelu devedesetih. Tek kada se, u jesen 2000., na kraju tunela pojavilo svetlo, odlucili smo se na to i 2001. se rodio nas sin Marko. Videli smo da moze imati buducnost u ovoj zemlji. Pojavila se vizija boljeg zivota. Danas ga gledamo. Nije kriv. Bojimo se za njegovu buducnost. Za nas je tog svetla nestalo. Nadamo se da si ostavio dovoljno energije da to svetlo ponovo zasija. Nadamo se da ogromna energija i rad koje si ulozio u temelje nase i buducnosti nase dece, nece biti uzaludna. Mi cemo se iz sve snage boriti za to. Hvala ti sto si nam omogucio da osetimo radost roditeljstva i da se nadamo da ce nase dete imati izvesno bolju buducnost. Beograd, Zorica i Slobodan Kovacevic

Setali smo sa Zoranom devedesetih, otisli smo iz zemlje bez Zorana pre pet godina. Tuzni smo da vidimo da ga je ubilo isto zlo koje je nas oteralo iz zemlje i iskreno se nadamo da ce to zlo sada biti konacno sahranjeno nakon sto je Zoran dao svoj zivot za to porodica Jovanov, U.S.A.

Iskreno i duboko zalimo za izuzetnim covekom, nasim premijerom Zoranom Djindjicem. Milena i Vojislava Radovanovic

Verovao si u nas svih ovih godina, mi smo verovali u tebe! Neka ti je vecna slava i laka zemlja! Nebojsa, Zemun.

Tesko mi je da poverujem da te vise nema. Bio je to moj najgori rodjendan do sada. Iako je bio lep dan, i prilicno radostan sam se pripremao za docek gostiju, ali jedna vest me je sasekla. Pokusan atentat na Zorana Djindjica. Nijednog trenutka nisam zeleo da verujem da neces preziveti. Sve sam se nadao da najgore vesti nece biti. Od tada, svet mi se okrenuo i izgubi sam volju za zivotom. Vreme polako prolazi... pokusavam da shvatim da te nema...ali tesko mi ide. I ne vidim coveka koji bi mogao da te zameni. Que sera sera.. Hvala ti sto si postojao. Zoran Jevtic Kragujevac

Jadna je država koja ne zna da cuva svoje najbolje sinove. Neka Vas Zorane Gospod Bog cuva kad Srbija to nije znala. Dejan Nikolic

Hvala na svemu! Necemo se predati, pokazacemo sta umemo tako da bi i TI bio ponosan na sve nas!!! Bio si i zauvek ces ostati NAJBOLJI! Neka ti je laka zemlja. Najiskrenije saucesce porodici. Ivana

Postovani Predsednice vlade, Nemam reci kojima bih tacno opisao kako se sada osecam. Svoje emotivno stanje bih mogao da uporedim sa malim detetom kome su saopstili da je neko ubio Deda Mraza ili Supermena. Odavno nisam bio ovako zabrinut za buducnost nase Srbije pa i mene samog. Nadao sam se da su dani nesigurnosti i straha odavno prosli, jer sam znao da je Srbija u dobrim rukama. Cak i kada nisam svaki put shvatao ciljeve nekih Vasih akcija, bio sam siguran da ce nam one doneti dobro, sto se uvek ispostavljalo kao tacno. Zbog Vas dragi Zorane, zbog Vase bezkompromisne odlucnosti sam se ukljucio u redove Demokratske stranke gde cu nastaviti borbu za jednu modernu, evropsku Srbiju, za Srbiju kakvu ste Vi pokusali da stvorite. Neka vam je vecna slava i hvala! Zoran K. ( clan saveta Kluba demokratske omladine zrenjanina ) 15. mart 2003. Zrenjanin.

Zorane, voleo sam te od prvih dana tvog stupanja na politicku scenu i divio se tvom genijalnom vodjenju opozicije ka pobedi. Tebe su voleli samo moji najbolji prijatelji, najinteligentniji, i ti si postao moj kriterijum za inteligenciju ljudi. Ja ti se divim i ne prihvatam tvoju smrt. Za mene ti si ziv dok i ja zivim. Milan Mladenovic, Mala Krsna

Oprosti za reci kritike.Bio si bolji i od vremena i od prostora u kome si ziveo. Dragan

Zla ruka sotone ugasi jedino sunce , koje je obasjalo jadnu i napa}enu Srbiju, `ele}i da joj vrati mrak. Ne}e uspeti! Ne}emo dozvoliti. Neka ti an|eli podare nebeski mir… Suzana i Goran Jovanovi}-Ni{

Zoranu Đinđiću Gradovi u crno zavijeni, Gradovi tugom pokriveni, Ulice pune ljudi, ulice pune bola, Mnogo dalje od svog doma, Poslednja šetnja s premijerom, I rastanak s velikom karijerom. Rastanak s njim nije kao rastanak s bilo kim. Jovana stoji i plače, Misli Zoranov kovčeg staće, Neće se spustiti. Misli da Zoran neće ostaviti Srbiju, Neće ostaviti nju, Neće ostaviti samu 2003. godinu. Tri političara su držala govor, Ali im usta zanemeše Kad trebaše da kažu Zoranu ono „zbogom.” Luka je mirno, Srce mu je plakalo , Usta su mu ćutala. Zoranova žena Ružica Ubistvo nije slutila. Ljudi su u rukama držali cveće, I nisu znali šta je veće: Bol, stres ili bes koji su osećali. Na kraju sahrane na Zoranovom Grobu stajala je poruka: „Danas su pucali u Srbiju, Kuda si otišao, kome si nas ostavio?” Ovo je dobro pitanje Za jednog premijera, Koga više stvarno nema. Milena Velickovic O.S. "Rodoljub Colakovic", Nis Odeljenje IV/4