Citati

Citati dr Zorana Đinđića predstavljaju izbor kratkih izjava i zapisa dr Zorana Đinđića na različite teme: od svakodnevnih životnih pitanja do međunarodne politike. Dominiraju poruke o odgovornosti, ličnoj inicijativi, proaktivnom stavu prema životu i realnom procenjivanju vlastitih mogućnosti u odnosu na objektivne okolnosti. Citati su birani iz kolekcije govora dr Zorana Đinđića koju poseduje Fond dr Zoran Đinđić, kao i iz intervjua i izjava datih domaćim i stranim medijima.

Zahvaljujući planu i jasnoj viziji mi smo uspeli da ovaj narod bez prolivene kapi krvi iz diktature uvedemo u demokratiju. Zahvaljujući jasnom planu i čvrstoj viziji mi ovu zemlju možemo iz najveće ekonomske bede u kojoj se jedna evropska zemlja nalazi da uvedemo u oporavak,u ekonomski razvoj. Ali uvek je važna vizija. Uvek morate da pitate gde ja to idem? Ne da li samo brzo trčim, ne da li trošim energiju, nego da li znam na koji cilj želim da stignem.

Iz govora Zorana Đinđića održanog na Skupštini Demokratske stranke, 04.10.2001.

Moramo da promovišemo našu zemlju, naše proizvode, naše uporedne prednosti, mnogo energičnije nego što smo to činili do sada. Ne smemo da se nadamo da će onaj ko želi da zna ko smo mi, to već nekako saznati. U svetlu globalne komunikacije imamo jako mnogo mogućnosti da bez napuštanja svog mesta boravka, preko interneta, preko naših ljudi u inostranstvu, preko putovanja u svet, svaki put budemo ambasadori jedne demokratske Srbije u koju vredi investirati. Jako je važno da jedno lepo, dobro lice Srbije pokazujemo svetu. Jako je važno da ne ružimo našu zemlju. Jako je važno da svoje probleme rešavamo između sebe, da ne pozivamo svet da učestvuje i bude svedok u rešavanju problema kada ih imamo, a svaki normalan narod i sve normalne stranke ih imaju.

Iz govora Zorana Đinđića održanog na Skupštini Demokratske stranke, 04.10.2001.

Ja smatram da baviti se politikom znači preuzimati odgovornosti a ne sedeti u crkvama. Moja politička linija je ista već trideset godina: zalažem se za urbano, civilizovano i evropsko društvo a protiv diktature. Ono što me čini drugačijim od ostalih, to je da u Srbiji intelektualci posmatraju i analiziraju pušeći i gunđajući. Ja želim da menjam svet'.

Le Mond, 05.10.2001.

Hirurg koji vas operiše nije vam baš simpatičan. Simpatičniji vam je onaj lekar koji vas uverava da ste u odličnom stanju, da operacija nije potrebna, da ćete ozdraviti pijući čajeve. Želim da ljudi uvažavaju moj rad, ne da me vole. Cilj mi je da se vlast u Srbiji meri po tome šta je od postoječih realnih šansi svojim trudom i veštinom iskoristila za zemlju, a ne po tome kako lepo priča, udvara se narodu i kakve dobre namere ima.

Politika, 25.10.2001.

Moto koji me vuče napred je nikad se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži. Poraze ne doživljavaj lično. Nikad se ne nerviraj zbog politike.

Večernje novosti, 30.12.2001.

Tajna uspeha leži u investiranju u obrazovanje, kao što to rade u razvijenim zemljama. Dakle, ne prvo u tehnologiju i mašine. To dolazi kasnije, sa obučenim i obrazovanim ljudima. S obzirom na to da mi kasnimo sa reformama, jedini način da nadomestimo taj nedostatak je nelinearni, skokovit razvoj, a baza za to je obrazovanje. Edukacija, trening, znanje osnovni su pokretači razvoja '.

Iz govora dr Zorana Đinđića na konferenciji 'Od vizije do konkretnih programa, 15.01.2002.

Nema spavanja. Ne možete vi da budete svetski prvaci a da spavate. Spavajte pet, šest sati šta vam više treba da spavate. Spavaćete kad budete u penziji. Penzioneri mogu da spavaju. Ako niste u penziji nemojte da spavate. I to je dobro za liniju. Nema subota, nedelja, praznici. Ako hoćete da postignete neki veliki cilj, nema praznovanja. Nema ono - ima 170 slava u Srbiji godišnje. Slavićemo kada pobedimo. Ne možemo mi da pobedimo a da u vreme treninga slavimo.

Leskovac, tribina Srbija na dobrom putu, 09.03.2002.

Mi smo spremni još više da radimo, još više da se trudimo, ali morate i vi da nam pomognete. Morate i vi da se umijete hladnom vodom, ako ne pomaže da se istuširate hladnom vodom, da zavrnete rukave, da počistite svoju kuću, i bukvalno i u prenetom značenju, da uvedete red tu gde živite, gde radite, da uspostavite merila kvaliteta, merila rezultata, merila odgovornosti.

Leskovac, tribina Srbija na dobrom putu, 09.03.2002.

Nedostatak volje za mene nikada nije izgovor, a deficit energije ne mogu da prihvatim kao opravdanje. Mogu da prihvatim nedostatak novca, bolest, ali da neko ne može da radi 12-13 sati dnevno jer je umoran, ne mogu da prihvatim, jer znam da to nije tačno.

Borba, 25.08.2002.

Danas znamo da je beg u budućnost ponekad neophodan kako bi nesrećna stvarnost uopšte mogla biti prihvaćena. Ponekad realno razmišljati znači ne prihvatati realnost u njenoj datoj formi, nego je projektovati u nešto bolje.

Iz govora dr Zorana Đinđića održanog na Čerčilovom simpozijumu u Cirihu, 10.10.2002.

Treba nam velika ideja i velika vizija, nešto što nas vodi napred, nešto što je veće od „business as usual“, veće od računica, od privrede, koja je za mene najvažnija stvar.

Iz govora dr Zorana Đinđića održanog na Čerčilovom simpozijumu u Cirihu, 10.10.2002.

Opasno je promovisati evropsku ideju bez dovoljno energije. Ideja nacionalizma, iako pogrešna, je jaka i lako zamenjuje druge ideje, a onda smo ponovo na početku neke nove ružne faze evropske istorije.

Iz govora dr Zorana Đinđića održanog na Čerčilovom simpozijumu u Cirihu, 10.10.2002.

Kad se narodu govori stalno govori: volim te onakvog kakav si, onda će takav populizam dobiti podršku, ali to je već neodgovorno.

Suddeutsche Zeitung, 28.10.2002.

Mi smo još u položaju onih koji su posekli šumu, pa posadili neke stabljičice i čude se što hlada nema. Brine li mene kao premijera što hlada nema? Brine. Radim li na tome da drveće poraste? Radim, ali ne može da poraste za godinu dana.

Večernje novosti, 30.12.2002.

Ja sam na poslu na kojem me interesuju Indijanci, a ne poglavice. Potrebni su mi ljudi koji će da urade posao. Mogu nekoga da prihvatim i ako je desničar i ako je levičar, ako je monarhista ili republikanac zato što se u ovoj fazi postavljaju temelji, a ne farba se fasada. Tu estetika nije toliko bitna. Nevažno je da li je neko malo na ovu ili onu stranu; ako je stručan, ako je pošten, ako je vredan i ako može da uradi konkretan posao – dragocen mi je.

Ekonomist, 12.01.2003.

Politička scena u Jugoslaviji sve više podseća na cirkuski šator. Gutači plamena tu se nadmeću sa krotiteljima zverinja, a priučene akrobate prevrću se u vazduhu, glumeći lakoću i spontanost. Na onim delovima političke pozornice gde se odvija predizborna kampanja publika ne stigne ni da zatvori usta od silnih uzbuđenja koja se smenjuju u sve luđem ritmu. Da bi privukli pažnju i simpatije, naši politički iluzionisti spremni su čak i na to da zapale pravu vatru, puste na scenu prave zveri, i uklone sigurnosnu mrežu ispod žice po kojoj idu. Malim majstorima neophodne su velike numere, jer je odvažnost, a ne znanje, njihov glavni adut.

Stav, 05.05.1990.

Moramo se baviti konkretnim stvarima, moramo podeliti konkretne odgovornosti. Ljudi koji su dobili na izborima moraju da ponesu težinu te pobede i moraju pred svima nama da kažu šta nameravaju, i to kvantitativno, da bi posle tri ili šest meseci ili posle godinu dana znali da su svoja obećanja ispunili. Obećanja koja se ne mogu kvantifikovati, koja se mogu samo porediti sa nekim drugim obećanjima, koja mogu biti lepša od njih ili uverljivija od njih, ipak su samo obećanja.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 11.02.1991.

Mislim da je inicijativa Demokratske stranke, pod sloganom: »Stavite svoj potpis, Vašim potpisom možete da spasite Srbiju«, proistekla iz ovog osećanja da je Srbiji potrebno nešto novo. I, mislim da je ova vlast, mislim da je ovaj predsednik koji tu vlast otelotvoruje na apsolutan način, da je on prepreka, i da svaki dan Srbija sa njim gubi po jedan dan.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 27.02.1992.

Država je dužna da štiti građane. Odnos između građana spada u građansko pravo, dakle, kada građani sklapaju ugovore i kada overavaju kod suda, to je jedna stvar.Kada građani komuniciraju i kada dolaze u odnos sa pravnim licima,onda je to druga stvar. Ta pravna lica moraju da budu registrovana na neku delatnost, moraju svoje poslovanje da podvrgavaju nekoj kontroli. Državni organi su dužni da kada vide da je veliki broj građana svoju štednju, svoj novac, svoju sudbinu, stavio u ruke takvim pravnim licima da striktno i svakodnevno proveravaju poslovanje tih firmi. Kada se sutra desi sa nekom drugom sličnom organizacijom i kada usmesto 500 hiljada ljudi bude 5 miliona ljudi oštećeno, onda će biti kasno da kaže – to su strane službe, interpol, zavera. Lako je biti pametan kada se čitava stvar završi.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 18.03.1993.

Nama je najvažnije u Srbiji da se tačno utvrdi princip odgovornosti, da svako ima svoje nadležnosti, da svako ima prava iz svojih nadležnosti, da bismo onda mi mogli da pozovemo na odgovornost onoga ko je, u skladu sa svojim pravima, delovao, pa proizveo neke štetne posledice.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 24.02.1994.

Mi imamo mešavinu kapitalizma i socijalizma, ali ne na dobar način. Ne na takav način da pozitivne elemente socijalizma ujedinimo sa pozitivnim elementima kapitalizma, nego tako da negativne elemente socijalizma ujedinimo sa negativnim elementima kapitalizma. Negativni elementi socijalizma su nepostojanje odgovornosti za svojinu. To da direktor društvenog preduzeća ne odgovara ni svojim parama ni svojim položajem za svoje pogrešne odluke.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 24.05.1994.

Odgovornost za svojinu očigledno ne može da postoji ako postoji društvena svojina. To je dokazalo 50 godina istorije ovog društva, a pogotovo pokazuju dve poslednje godine gde je društvena svojina fasada za najveće pljačke. Društvena svojina je gora od divlje privatizacije koja se dešavala u poslednje dve godine. Jer, u toj divljoj privatizaciji ljudi su za male pare postajali vlasnici preduzeća, a oni ta preduzeća nisu odneli u inostranstvo. Društvena svojina služi kao fasada za privatizaciju kapitala, ne fabrike, fabrika ostaje, zidovi ostaju, mašine ostaju, ali društvena svojina je protočni bojler kroz koji novac odlazi u inostranstvo. Društvena svojina je najveći vid pljačke i zloupotrebe koji je u istoriji čovečanstva postojao.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 24.05.1994.

Višestranačka demokratija je efikasniji način donošenja odluka i ona je primerena modernim društvima. To znači, onaj koji blokira višestranačku demokratiju, on unazađuje društvo, on onemogućava da bolje ideje pobede. Privileguje jedan određeni tip ideja, samo jednu određenu vrstu ideja, samo sa obzirom na predlagača tih ideja, ne vodeći računa o njihovom kvalitetu. To je monopol, kao kada biste imali jednog proizvođača cipela i taj proizvođač cipela ima pravo da svoje cipele prodaje, bez obzira da li su one dobre ili ne. Ne bi bilo tržišta u čovečanstvu kada bi tržište bilo stvar nečijeg ukusa i nečije volje.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 20.07.1994.

Naša generacija je generacija koja ima ogromnu odgovornost. Naravno, uz tu odgovornost ide velika čast. Mi smo izabrani, mi imamo misiju. Ta misija nama lično, našoj generaciji, ne može da donese nikakvu počast, ne može da donese nikakvo materijalno blagostanje, jer vreme u kome naša generacija deluje je vreme, askeze i vreme odricanja. Samo oni koji su spremni da se odreknu svog ličnog blagostanja, mogu da kažu, mi spadamo u onu generaciju u Srbiji, koja je Srbiju spasila, mi smo ljudi nove politike.

Iz govora Zorana Đinđića na skupštini Demokratske stranke, 02.02.1995.

Mi možemo da preporodimo Srbiju ako otklonimo prepreku koja se zove režim Slobodana Miloševića. Mi znamo tajnu Srbije, a tajna Srbije je-ako bude ujedinjena pobediće. Razjedinjenost je fatalna za Srbiju. Razjedinjenost je uvek u istoriji bila fatalna za Srbiju. Milošević vlada tako što je razjedinio Srbiju. Mi ćemo Srbiju uspraviti tako što ćemo je ujediniti. Prvi korak ka ujedinjenju Srbije mora da bude ujedinjenje opozicije.

Iz govora dr Zorana Đinđića na mitingu opozicije, 09.03.1996.

Demokratska patriotska vlast odlikuje se time što što daje rezultate za svoje građane i svoj narod. Njena snaga je u njenim rezultatima. Despotska vlast odlikuje se snagom režima, njena snaga je u jačini režima. Njeni rezultati su u broju policajaca. Ovaj režim je nedemokratski jer njemu je najvažnije da on bude stabilan a nije mu važno da li ima neke rezultate za građane. I zaista u Srbiji nikada režim nije bio jači a Srbija istovremeno slabija. Nikada Srbija nije bila slabija kao zemlja, nikada mi nismo bili bespomoćniji kao narod, nego za vreme Slobodana Miloševića koji je uspostavio najjači režim od kada Srbija postoji.

Iz govora dr Zorana Đinđića na mitingu opozicije, 02.03.1996.

Nama treba hrabro vođstvo koji će imati viziju za budućnost ovog naroda. Naš jedini put jeste napred. Mi smo u tunelu, nazad ne možemo, mi možemo samo napred. A napred znači učiniti našu zemlju ponovo konkurentnom na svetskom tržištu, učiniti našu privredu ponovo privredom koja proizvodi dobro, kvalitetno, jevtino, čiji proizvodi mogu da konkurišu proizvodima Turske, Rumunije, Rusije i Ukrajine, da naš rad ponovo nešto vredi.

Iz govora dr Zorana Đinđića na mitingu opozicije, 02.03.1996.

U novembru prošle godine, otvorili su se prozori i vrata na toj sobi političkog sistema u kome smo i mi proveli sedam ili osam godina kao zatočenici. Kroz te prozore, ušao je svež vazduh. Srbija se iz svog zimskog sna, u sred zime probudila. Naša poruka sa ove Skupštine je ne dozvolite da se ti prozori zatvore, dajte da taj svež vazduh ostane svakodnevnica Srbije, uključimo u proces političkih promena sve one koji su osamdeset osam dana na tom svežem vazduhu slobode zajedno disali sa vama, ne zatvorimo im prozore jer time zatvaramo prozore Srbiji i pogušićemo se u toj Srbiji ako ti prozori budu zatvoreni.

Iz govora Zorana Đinđića na skupštini Demokratske stranke, 23.05.1997.

Naš veliki zadatak je da pokrenemo Srbiju, da pobedimo u Srbiji, da bi Srbija pobeđivala. Ima li većeg i sjajnijeg, ima li časnijeg zadatka nego reći mi smo učestvovali u pokretanju jedne velike, jedne časne, jedne ponosne zemlje koja je sedamdeset godina spavala, mi smo je iz sna probudili, mi smo onaj kolektivni princ koji je poljubio trnovu Ružicu i iz sna je probudio koji može da je pokaže svetu i da kaže, pogledajte kako je mlada, kako je vitalna, kako je lepa naša Srbija. To je naš veliki zadatak ove godine.

Iz govora Zorana Đinđića na skupštini Demokratske stranke, 24.05.1997.

Kada kažem strategija, onda ne mislim na izborni, ili bilo kakav drugi program. Program je lako napisati, prepisati, naučiti napamet. Pod strategijom se ovde podrazumeva mogućnost realnog aktiviranja određenih resursa. Svaka ozbiljna stranka je svojim dosadašnjom politikom, ljudima koji je čine, poverenjem koje je stekla, u stanju da aktivira određene resurse.

Borba, 08.08.1997.

Srbija nema dovoljno novca i to će biti slućaj najmanje nekoliko narednih godina, a verovatno i kasnije. Ovaj nedostatak može se ublažiti samo višestrukim povećanjem uloge drugih faktora, kao što su lićna energija, znanje, organizacija, brzina reagovanja. Jedini odgovor na manjak energije jeste – ubržano kruženje energije.

Borba, 08.08.1997.

Da bi savladala prepreke za ulazak na svetsko tržište, Srbija mora da stavi u pogon sve raspoložive potencijale. Ti potencijali su pretežno subjektivni: ljudska energija, poboljšanje organizacije, ubrzano sticanje kvalifikacija. Kada kažem da stavi u pogon, onda mislim doslovno - veliki broj pojedinaca i grupa velikom brzinom obavlja veliki broj aktivnosti, u svim delovima društva.

Borba, 09.08.1997.

Model permanentne mobilizacije ispoljen tokom protesta, odlikuje se: aktivnim i spontanim učešćem pojedinaca i grupa, koje vezuje isti cilj, a ne ista organizacija; nevinim uspostavljanjem konsenzusa o bitnim poitanjima; otvorenom komunikacijom bez tabu tema, generalizovanjem zahteva tako da opstaju samo oni zahtevi iza kojih se pokazuje opšti interes, visokim stepenom kritičnosti prema liderima, maštovitošću, brzim učenjem, solidarnošću i visokim stepenom brige za druge učesnike.

Borba, 08.08.1997.

Igrajući na kartu straha i nesigurnosti, oni pokušavaju da zaustave normalan razvoj zemlje. Naravno, teorija ugroženosti, koja danas dominira u politici, sjajan je instrument vladavine. Ako smo zaista ugroženi sa svih strana, onda nema ni reformi, ni demokratije, nego samo čvrsta ruka i borba za goli opstanak.

Danas, 08.12.1997.

Velika teškoća onoga što zovem novi početak za Srbiju sadrži se u činjenici da politički projekat modernizacije nema takvu emocionalnu privlačnost kao klasične ideologije koje treba da zameni. Te ideologije raspolažu demagoškim arsenalom usavršavanim nekoliko vekova. nije lak posao da se iz magnetnog polja njihove demagogije otrgnu realni nacionalni i socijalni problemi i da se podrvrgnu tretmanu racionalne politike.

Iz govora Zorana Đinđića održanog na tribini Aspen instituta., 04.11.1998.

Deset godina ovom zemljom vladaju najgori, deset godina ovom zemljom vlada bruka i sramota, deset godina nas je stid da budemo građani ove zemlje, nemamo razloga, kada njih sklonimo ponovo ćemo biti veliki, ponovo ćemo biti ponosni, samo nam malo treba. Oni su jedna mehanička prepreka na našem putu, zajedničkom snagom sklonićemo ih sa tog puta. Oni za nas više nisu vlast, oni su jedna banda uzurpatora koji još uvek ne znaju da su smenjeni.

Iz govora dr Zorana Đinđića na mitingu opozicije

Pitanje je uvek kako možete, kao neko ko nije samo privatna osoba, pomoći narodu. Nije stvar u tome da patite zajedno sa narodom i da patnjama miliona dodate još jednu, svoju patnju. Onima koji pate neće biti bolje ako i vi patite sa njima, nego ako im nešto pomognete.

NIN

Narodna volja je odbranjena i u odbrani te narodne volje, nažalost, desile su se neke stvari koje danas sa žaljenjem konstatujemo. Ali, treba da čestitamo tom narodu koji je odbranio ono što je osnovnije od objekata, a to je – sloboda i narodna volja.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Saveznoj Skupštini, 07.10.2000.

Izgleda da je patriotizam najperspektivnija privredna grana kod nas, ali monopolska i rezervisana isključivo za malu grupu. Mi nemamo nameru da se sa njima takmičimo u patriotizmu, jer za nas patriotizam nije puna usta domovine i puni džepovi stranih valuta, nego je za nas patriotizam ono od čega živimo, stanje i položaj nacije.

Nedeljni telegraf, 13.09.2000.

Pragmatizam definišem kroz dve osobine. Prva je spremnost da učiš iz tuđih i vlastitih grešaka i, druga, fokusiranje na rešavanje problema.

NIN, 02.03.2000.

Zahvaljujući planu i jasnoj viziji mi smo uspeli da ovaj narod bez prolivene kapi krvi iz diktature uvedemo u demokratiju. Zahvaljujući jasnom planu i čvrstoj viziji mi ovu zemlju možemo iz najveće ekonomske bede u kojoj se jedna evropska zemlja nalazi da uvedemo u oporavak,u ekonomski razvoj. Ali uvek je važna vizija. Uvek morate da pitate gde ja to idem? Ne da li samo brzo trčim, ne da li trošim energiju, nego da li znam na koji cilj želim da stignem.

Iz govora Zorana Đinđića održanog na Skupštini Demokratske stranke, 04.10.2001.

Moramo da promovišemo našu zemlju, naše proizvode, naše uporedne prednosti, mnogo energičnije nego što smo to činili do sada. Ne smemo da se nadamo da će onaj ko želi da zna ko smo mi, to već nekako saznati. U svetlu globalne komunikacije imamo jako mnogo mogućnosti da bez napuštanja svog mesta boravka, preko interneta, preko naših ljudi u inostranstvu, preko putovanja u svet, svaki put budemo ambasadori jedne demokratske Srbije u koju vredi investirati. Jako je važno da jedno lepo, dobro lice Srbije pokazujemo svetu. Jako je važno da ne ružimo našu zemlju. Jako je važno da svoje probleme rešavamo između sebe, da ne pozivamo svet da učestvuje i bude svedok u rešavanju problema kada ih imamo, a svaki normalan narod i sve normalne stranke ih imaju.

Iz govora Zorana Đinđića održanog na Skupštini Demokratske stranke, 04.10.2001.

Ja smatram da baviti se politikom znači preuzimati odgovornosti a ne sedeti u crkvama. Moja politička linija je ista već trideset godina: zalažem se za urbano, civilizovano i evropsko društvo a protiv diktature. Ono što me čini drugačijim od ostalih, to je da u Srbiji intelektualci posmatraju i analiziraju pušeći i gunđajući. Ja želim da menjam svet'.

Le Mond, 05.10.2001.

Neumesno je meriti korenitost reformi nekakvim trenutnim rezultatima. To što se neko oseća loše posle operacije ne znači da operacija nije bila dobra, jer je potrebno izvesno vreme da se pacijent oporavi, a naše reforme još nisu završena operacija.

Narodne novine, 09.10.2001.

Hirurg koji vas operiše nije vam baš simpatičan. Simpatičniji vam je onaj lekar koji vas uverava da ste u odličnom stanju, da operacija nije potrebna, da ćete ozdraviti pijući čajeve. Želim da ljudi uvažavaju moj rad, ne da me vole. Cilj mi je da se vlast u Srbiji meri po tome šta je od postoječih realnih šansi svojim trudom i veštinom iskoristila za zemlju, a ne po tome kako lepo priča, udvara se narodu i kakve dobre namere ima.

Politika, 25.10.2001.

Moj prioritet je da uklonim sve prepreke koje vode ka ubrzanom vračanju zemlje u Evrpu, ne razmišljajući da li su te prepreke na opravdan ili neopravdan način postavljene.

Blic, 25.12.2001.

Moto koji me vuče napred je nikad se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži. Poraze ne doživljavaj lično. Nikad se ne nerviraj zbog politike.

Večernje novosti, 30.12.2001.

Pošto je zemlja u teškom stanju, taj posao nije prijatan i podrazumeva bolne rezove. Kao u ratnoj hirurgiji, operacija bez odgovarajuće anestezije. Ali ta operacija vodi ozdravljenju. Uspećemo ako ljudi shvate i poveruju da vlada radi najprofesionalnije što ume, da saoseća sa bolom koji nužno prati reforme. Nema bezbolnih reformi, kao što nema bezbolnog porođaja.

Politika, 31.12.2001.

Tajna uspeha leži u investiranju u obrazovanje, kao što to rade u razvijenim zemljama. Dakle, ne prvo u tehnologiju i mašine. To dolazi kasnije, sa obučenim i obrazovanim ljudima. S obzirom na to da mi kasnimo sa reformama, jedini način da nadomestimo taj nedostatak je nelinearni, skokovit razvoj, a baza za to je obrazovanje. Edukacija, trening, znanje osnovni su pokretači razvoja '.

Iz govora dr Zorana Đinđića na konferenciji 'Od vizije do konkretnih programa, 15.01.2002.

Ne možete pacijenta da povratite iz smrti, ako prvo krvotok ne sredite. To su pare, odnosno javne finansije. Uz to ide socijalna politika: da vidite, da vam ne umre pacijent dok traje operacija.

Večernje novosti, 28.01.2002.

Ljudi treba da imaju pre svega pozitivan odnos prema životu. Moraju da se bore i da shvate zašto se bore. To za šta se bore, jedino je sigurno. Niko ne može da razvije našu zemlju, našu ekonomiju I naše porodice, nego mi sami.

Večernje novosti, 28.01.2002.

Reforme su kao maraton. Maraton se nikada ne trči iz sve snage tokom prvih 10 kilometara.

Večernje novosti, 02.03.2002.

Nema spavanja. Ne možete vi da budete svetski prvaci a da spavate. Spavajte pet, šest sati šta vam više treba da spavate. Spavaćete kad budete u penziji. Penzioneri mogu da spavaju. Ako niste u penziji nemojte da spavate. I to je dobro za liniju. Nema subota, nedelja, praznici. Ako hoćete da postignete neki veliki cilj, nema praznovanja. Nema ono - ima 170 slava u Srbiji godišnje. Slavićemo kada pobedimo. Ne možemo mi da pobedimo a da u vreme treninga slavimo.

Leskovac, tribina Srbija na dobrom putu, 09.03.2002.

Mi smo spremni još više da radimo, još više da se trudimo, ali morate i vi da nam pomognete. Morate i vi da se umijete hladnom vodom, ako ne pomaže da se istuširate hladnom vodom, da zavrnete rukave, da počistite svoju kuću, i bukvalno i u prenetom značenju, da uvedete red tu gde živite, gde radite, da uspostavite merila kvaliteta, merila rezultata, merila odgovornosti.

Leskovac, tribina Srbija na dobrom putu, 09.03.2002.

Ja mogu da vam obećam demagoški bilo šta ali iz iskustva istorijskog vam kažem: nikada više se devedeseta vratiti neće, mi smo deset godina stariji, siromašniji, propaliji i to je cena naše gluposti i naše neodgovornosti. I ja jedino želim da mi to nikada više u istoriji ne ponovimo.

Valjevo, tribina Srbija na dobrom putu, 21.03.2002.